Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole

Kad govoriš o svom neprijatelju, ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj.

Periander

Jedno "evo ti" vredi više nego deset "neka ti Bog pomogne".

Kineska izreka (2)

Ne zaboravljaj svoje neuspehe u času uspeha.

Kineska izreka

Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.

Latinska izreka

Dok ne padnemo, nećemo znati koliko smo bili slabi.

Sv. Tereza iz Lizijea

Volite svoje neprijatelje, jer vam oni ukazuju na vaše pogreške.

Bendžamin Frenklin

Poštovati ličnost u drugome, znači poštovati samog sebe.

Emanuel Kant

Oni koji trče za srećom nikad neće biti srećni. Sreća je nešto što da mora da izađe na površinu iznutra.

Šri Činmoj (5)

Stara Kineskinja je imala dve velike posude koje su visile na krajevima motke koju je nosila na ramenima. Jedna od posuda je imala pukotinu na sebi dok je druga bila savršena i uvek donosila celu količinu vode. Na kraju dugog puta između izvora i kuće, napukla posuda bi stigla polupuna.  Ovo se dešavalo čitave dve godine: žena je donosila kući samo posudu i po vode.

Napukla posuda

Bio jednom jedan čovek koji se vraćao kući sa pijace sa svojom kamilom, i pošto mu je dan dobro prošao, on odluči da se zaustavi u džamiji usput i da se zahvali Bogu.

Veži kamilu

Pošao čovek berberinu da se podšiša i dotera brkove i bradu. Dok je berberin radio, započeli su zanimljiv razgovor. Pričali su o raznim temama i naposletku su počeli da pričaju i o Bogu. Berberin je rekao: „Ja ne verujem da Bog postoji.“ „Zašto to kažeš?“, upita ga mušterija.

Berberin i Bog

Jedan šeih, po imenu Ismain Ali, imao je ženu i inoču. Sa ženom je imao dva sina, a sa inočom jednog i taj je bio najmlađi. Šeih je bio vrlo bogat čovek. Gledajući kako se u mnogim porodicama dešava da sinovi lako i brzo straće nasleđenu očevinu, šeih reče samom sebi:
- Ja ću svojim sinovima dati priliku da se naviknu na imovinu i zarana nauče kako njom valja rukovati.
Tako prizove sva tri sina i reče im:

Hasan i Fatma

Kad dečak bejah
   Spasavao me je često jedan bog
       Od vike i šiba ljudi.
           Tad igrah se bezbedno i dobro
               Sa cvetovima u gaju
                   I lahori nebeski igrahu se sa mnom.

Kad dečak bejah

Koja biljka nije požutela?
   Kojeg dana pohod ne činimo?
Koji čovek dosad nije pozvan
   u odbranu četiri granice?

Vojnici

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to, uteši me.

Život

Doba izmaglice i smekšalog ploda,
nerazdvojni druže sunca koje stari;
s njim snuješ da se oteža i nadoda
rodom loza što slamom streha krstari;

Jeseni