Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole

Niko nije slučajno dobar, vrlini se čovek mora naučiti.

Seneka (1)

Ako hoćemo da nas svet voli, moramo i mi voleti svet.

Sveti Avgustin

Ako trpiš greške prijatelja, sam ih praviš.

Ovidije

Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja; kriviti sebe, početak uviđanja; ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti.

Epikur

Od svih kritičara najveći je, najgenijalniji i najnepogrešiviji – vreme.

Bjelinski

Voliš li život? Onda nemoj traćiti vreme, jer od njega je sastavljen život.

Bendžamin Franklin (3)

Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja.

Duško Radović (5)

Poštovati ličnost u drugome, znači poštovati samog sebe.

Emanuel Kant

Živeo nekada neki car iz dinastije careva Senara, gospodar Plavog Sultanata. Pođe on jednom u drugu zemlju da bi tamo uništio neprijatelja i na tom putu ugleda derviša gde sedi i posmatra nešto u svojim rukama.

Derviš i lobanja

Stara Kineskinja je imala dve velike posude koje su visile na krajevima motke koju je nosila na ramenima. Jedna od posuda je imala pukotinu na sebi dok je druga bila savršena i uvek donosila celu količinu vode. Na kraju dugog puta između izvora i kuće, napukla posuda bi stigla polupuna.  Ovo se dešavalo čitave dve godine: žena je donosila kući samo posudu i po vode.

Napukla posuda

Medved se hvalio da je on dobre naravi, zato što on nikakvu životinju mrtvu ne jede.
Na to mu majmun odgovori: „Ako oćeš ti da si dobar, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti je drago“.

Dositej Obradović
 

Medved i majmun

Za vreme dinastije Tang živeo je i bio veoma poznat pesnik po imenu Cao Gu. Jedan drugi pesnik koji se zvao Čang Cjen, divio mu se i mnogo voleo njegovu poeziju. Kada je Čang Cjen čuo da Cao Gu dolazi u njegov grad, poželeo je da ga vidi i čuje neku od njegovih novih pesama.

Baciti ciglu, dobiti dragi kamen

Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.

Poezija

Živjeh, al vodom ne zgasih žeđ,
ni plodovima zemlje ne utolih glad,
jer se glad i žeđ
vraćahu svaki dan u utrobu moju,
kao što se vraćah ja iz polja kući svojoj isti,
al za taj dan drukčiji.

Epitaf I (1389. god.)

I rastu deca, očiju dubokih,
i bezazlena porastu i mru,
i svi se ljudi kreću njinim putem.

Balada o životu

Opada lišće, ko da iz daljina
pada, uz opor i odričan let,
kao da venu sred nebeskih tmina
daleke bašte. 

Jesen