Koja biljka nije požutela?
   Kojeg dana pohod ne činimo?
Koji čovek dosad nije pozvan
   u odbranu četiri granice?

Koja biljka nije pocrnela?
   Koje srce nije žalostivo?
Avaj nama vojnicima jadnim,
   nas već niko ne broji u ljude!

Nosorozi ili smo tigrovi,
   Da pustinje ove prelazimo?
Avaj nama vojnicima jadnim,
   dan i noć bez odmora i stanka.

U gustome krznu svom lisice
   ove travne ravnice prelaze,
naša kola lesom pokrivena
   mile mala po velikom putu.

Iz kineske zbirke pesama Ši King, ili „Knjige oda“, oko 1000. g. p. n. e.