Bio jednom jedan čamdžija koji beše veoma, veoma dobar. Svakoga dana je svojim čamcem prevozio putnike preko reke. Svi su ga voleli i svi su uživali dok su se njegovim čamcem prevozili sa jedne obale na drugu.
Jednog dana, jedan mladić priđe čamdžiji i reče: „Voleo bih da postanem tvoj učenik. Hteo bih da od tebe naučim veštine koje su potrebne da se bude čamdžija. Ti si veoma dobar, pa da li bi me, molim te, poučio?“
Čamdžija odgovori: „Baš sam srećan što hoćeš da te učim. Sad, ako iskreno želiš da postaneš čamdžija, prva stvar koja će ti trebati je strpljenje. Mnogo putnika se prevozi preko reke svakog dana. Neki puše, neki pričaju o nebožanskim stvarima, neki vode životinje ili nose korpe sa povrćem. Ima mnogo stvari koje mogu da pođu naopako, pa moraš da budeš veoma pažljiv. Moraš da imaš strpljenja“.
Mladić je slušao sve što mu je čamdžija pričao i posmatrao kako počinje da priprema čamac za taj dan. Dva ili tri minuta kasnije, čamdžija reče: „Ako stvarno hoćeš da mi pomogneš, trebaće ti strpljenje. Veoma mnogo ljudi puše, veoma mnogo pričaju nebožanske stvari, mnogi nose ogromne zavežljaje ili vode koze sa sobom. Moraš da budeš veoma, veoma pažljiv u svakom trenutku. Danas me samo posmatraj. Kasnije ću svakako moći da te učim“.
Nakon nekoliko minuta, čamdžija poče istu lekciju iznova. „Moraš da budeš jako pažljiv! Ljudi će možda pušiti ili pričati nebožanske stvari. Možda će nositi težak prtljag. Trebaće ti veoma mnogo strpljenja.“
Na kraju mladić reče: „Sve sam to već čuo, starče! Triput si mi rekao potpuno istu stvar. Misliš li da sam gluv? Misliš li da sam idiot? Za Boga miloga, kada ćeš preći na stvar i početi da me učiš da upravljam čamcem?“
Dobrodušni čamdžija pogleda mladića i tužno reče: „Vidiš, ponovio sam moj savet triput, a ti si već izgubio strpljenje. Sa takvim strpljenjem, misliš li da ćeš biti dobar čamdžija? Žao mi je, neću da radiš za mene.“
Mladić kleknu pred čamdžijom i reče: „Oprosti mi, molim te, oprosti mi! U pravu si! U pravu si! Hoćeš li mi dati još jednu šansu?“
Čamdžija reče: „Ne, ne mogu te uzeti nazad danas. Možeš da ponovo dođeš za nekoliko nedelja. Kad se vratiš, reći ću ti potpuno istu stvar, ali ćeš do tada možda steći nešto strpljenja. Samo Bog zna koliko ćeš puta morati da slušaš moju lekciju, ali ako uspeš, uzeću te za učenika“.
Mladić se složi sa čamdžijinim uslovima. On reče: „Kad sledećeg puta dođem, molim te, proveri me opet. Potrudiću se iz sve snage da položim tvoj ispit“.
Prošlo je nekoliko nedelja i jednog jutra se mladić ponovo pojavi na obali reke. Čamdžija je bio veoma srećan što ga vidi. Ovog puta je starac bio inspirisan da ponovi svoju lekciju bar dvadeset puta. Svakog puta bi mladić pažljivo slušao i rekao: „Veoma sam srećan i zahvalan što me savetuješ. Stvarno hoću da postanem odličan čamdžija, kao ti“.
Na kraju dana, čamdžija reče: „Sada si položio moj ispit. Zadržaću te kao mog učenika. Možeš da ponovo dođeš sutra, a onda ću početi da te učim kako da upravljaš čamcem“.
