…Skupiše se na livadi
Sa oružjem, bojnom spremom,
Išarani ratnom bojom,
Neki kao list ujesen,
Neki kao rano nebo,
Divlje motre jedni druge;
Na licu im oštar prkos,
U srcima bes iskonski,
Od predaka nasleđena
Mržnja, žudnja za osvetom.

Gič Manito, moćni vladar,
Silni tvorac svih naroda,
Gleda na njih sažaljivo,
Sa očinskim milosrđem;
Gleda na taj bes i kavgu,
Ko na dečje prepiranje,
Ko na svađu među decom.

...

„Deco, moja, jadna deco,
Saslušajte mudre reči,
Saslušajte opomene
Sa usana Silnog Duha,
Gospodara što vas stvori

Lovišta sam vama dao,
Dao sam vam reke s ribom,
I medveda i bizona,
Hitru srnu i jelena,
Dao sam vam gusku, dabra,
Punu močvar divljih ptica,
Pune reke brzih riba,
Pa što niste zadovoljni?
Pa što večno ratujete,
Ubijate jedan drugog?

Umoran sam vaših svađa,
Boja, krvi i ratova,
Molitava za osvetom,
Vaših borbi i gloženja;
U savezu sva vam snaga,
Sva opasnost u neslozi;
Stoga neka mir zavlada
I živite kao braća.

…

Sad priđite brzoj reci,
Sperite u bistroj vodi
Ratne boje s vaših lica
I krvave mrlje s ruku
Zakopajte buzdovane
I oružje drugo ratno,
Odlomite crven kamen,
Napravite Lulu mira,
A od trske u blizini,
Pokrivši je sjajnim perjem,
Načinite cev za lule,
Popušite Lule mira
I živite kao braća“.

Henri Vodsvort Longfelou,   (1807-1882, iz speva „Hijavata“, prevod: Slobodan Petković),