“Nada” je jedna pernata stvar – 
što se smestila pod dušin svod – 
i peva nekakvu pesmu bez teksta – 
i nikad ne prestaje – šta god –

i najslađe se – sred oluje – sluša –
i silna mora bura da bude –
da se pomete ptičica ova
što je zgrejala tolike ljude –

čuh je u zemljama najveće studi –
i na morima nečuvenim –
a ipak – nikada – u krajnjoj nuždi,
nije zatražila mrvicu – meni.

Emili Dikinson (1830-1886), prepev sa engleskog Lj. Miljačić