Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko...

Na mome zidu visi japanska rukotvorina
Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.
 

Ma ko ti bio: kroči u predvečerje
Iz sobe svoje, gde znaš svaki kut;
Ma ko ti bio: poslednja uz put
Tvoja je kuća, a iza nje: bezmerje,...
 

Čekaj i vidi.
Privremena praznina
Neotkrivanja
Odgovora života
Ne može potrajati...