Ja nisam niko! Ko ste vi?    
Da nisi - niko - i ti?

Doba izmaglice i smekšalog ploda,
nerazdvojni druže sunca koje stari;
s njim snuješ da se oteža i nadoda
rodom loza što slamom streha krstari;

Sumnja je brava, vera je ključ.
Mržnja je brava, ljubav je ključ.

Snom je čovjek uspavan teškijem,
U kom vidi strašna priviđenja,
I jedva se opredjelit može
Da mu biće u njima ne spada.
On pomisli da je neke pute
Od sna ovog osvobodio se
Ah, njegove prevarne nadežde!

Onaj ko svet je ovaj voleo
Samo je bolove mučne požnjeo...