O moj Bože okrutnog li boja!
Dva čoveka otkrivam u sebi.
Jedan, ljubav gajeć prema Tebi,
vernom srcu pruža mi spokoja.
Drugi, srdit na rešenja Tvoja,
na Tvoj zakon pobunio sve bi.

Jedan sav duh, i sasvim uzvišen,
želi da me uzdigne do Svoda,
da mi blaga neprolazna poda,
sveg ostalog da ostanem lišen.
A drugi me, pod kojim uzdišem,
na Tlu drži, tu mi je sloboda.

Avaj, dokle sam sam bojno polje,
gde ću naći mirna utočišta?
Želim, ali ne postižem ništa.
Želim. Ali, o, silne nevolje,
mada žudim, ja ne činim bolje,
već zla činim, mada mrzim ista.

O Milosti, o kreposna zrako,
daj da budem saglasan sa sobom;
i kroteći svojom snagom dobrom
tog čoveka različnog opako,
taj rob kome smrt preti i pako
daj da bude Tvojim vernim robom.

Žan Rasin (1639-1699) (prepev: K. Mićević; puni naziv pesme je
Jadikovka hrišćanina zbog suprotnosti koje otkriva u sebi)