Veoma sam srećan
Zato što sam pobedio sebe
A ne svet.

Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...

   Baš ovaj trenutak
Najbolje je što je svet u stanju da nam ponudi.

Koja biljka nije požutela?
   Kojeg dana pohod ne činimo?
Koji čovek dosad nije pozvan
   u odbranu četiri granice?

“Nada” je jedna pernata stvar –
što se smestila pod dušin svod –
i peva nekakvu pesmu bez teksta –
i nikad ne prestaje – šta god –