Sumnja je brava, vera je ključ.
Mržnja je brava, ljubav je ključ.

Pogledaj slavuja!
Istu pesmu peva
i pred licem kneza.

Isa

Snom je čovjek uspavan teškijem,
U kom vidi strašna priviđenja,
I jedva se opredjelit može
Da mu biće u njima ne spada.
On pomisli da je neke pute
Od sna ovog osvobodio se
Ah, njegove prevarne nadežde!

I dušu vam valja
ko luk svoj napinjati!
Pazte da odveć kratka
strijela vaša ne bude.

Onaj ko svet je ovaj voleo
Samo je bolove mučne požnjeo...