Ti večno nevina, nevesto spokoja!
Odojče tišine i sporih časova,
navire poj lepši od naših stihova:
kakva bajka cvetna oko tvojeg boka
ovi u dolini Arkadije zlatne
bogove i smrtne ljude u isti mah?
Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne
device te ko su? Beg, bitka žestoka?
Kakve su to frule? Kakav zanos plah?

Mršavo kljuse pase po snijegu Tijen Šana
Već treća vojska pod divljom četom zakopana.

Hiljadu zvukova čuh u one sate
dok sedeh u gaju oslonjen o brest,
u slatkom stanju kad misli nam prijatne
neprijatne misli donose u svest.

Konj zelenko rosnu travu pase,
za čas pase, za dva prisluškuje
gde devojka svoju majku moli:

I rastu deca, očiju dubokih,
i bezazlena porastu i mru,
i svi se ljudi kreću njinim putem.