On ostavi svoju kamilu napolju, pa uđe u džamiju sa prostirkom za molitvu i provede nekolko sati zahvaljujući se Alahu, moleći se i obećavajući da će u budućnosti biti dobar musliman, pomagati siromašne i da će biti istaknut oslonac svoje zajednice.
Kad je izašao, već se bilo smrklo, kad gle - kamile nigde! On se smesta razbesne, stisnu pesnicu i zapreti prema nebu, vičući:
„Ti, izdajice, Alahu! Kako si mi to mogao uraditi? Svu sam veru polagao u tebe a ti si mi ovako vratio!“
Jedan sufi derviš koji je tuda prolazio ču čovekovu viku, pa se zakikota.
„Slušaj“, reče on, „veruj Bogu, ali znaš šta, veži svoju kamilu“.
Rumi