Starogrčki filozof Sokrat (469. p. n. e. - 399. p. n. e.) smatra se jednim od utemeljivača zapadne filozofije. Sokrat je ipak zagonetna figura, jer o njemu znamo samo iz klasičnih priča njegovih učenika ili poštovalaca - Platona, Ksenofona, Aristotela i Aristofana. Najdetaljnije priče o Sokratu su Platonovi dijalozi.
Na osnovu Platonovog prikaza, Sokrat je postao poznat po svom doprinosu etici, po svojoj sokratovskoj ironiji, kao i po svom metodu, načinu poučavanju, u kome postavlja niz pitanja ne samo da bi dobio odgovor, već da bi podstakao sagovornika da postigne suštinske uvide u predmet o kome se razgovara. Sokrat iz Platonovih dijaloga dao je trajni doprinos epistemologiji i logici, a uticaj njegovih ideja na zapadnu misao traje i dan danas.
Verovatno najvažniji doprinos Sokrata zapadnoj misli predstavlja njegov dijalektički metod istraživanja, poznat kao sokratovski metod, koji je upotrebljavao u istraživanju ključnih koncepata etike kao što su Dobro i Pravda. Da bi rešio problem, Sokrat bi ga razložio na niz pitanja, a odgovori na njih bi se postepeno iskristalitali u rešenje problema koji data osoba traži. Uticaj ovog postupka najviše se oseća u današnjem naučnom metodu, čiji je prvi korak hipoteza.