Gospode: vreme je. Leto bezmerno bi.
Tvoju senku položi na sunčani sat,
i preko livada vetar oslobodi.

…Skupiše se na livadi
Sa oružjem, bojnom spremom,
Išarani ratnom bojom,
Neki kao list ujesen,
Neki kao rano nebo,
Divlje motre jedni druge;
Na licu im oštar prkos,
U srcima bes iskonski,
Od predaka nasleđena
Mržnja, žudnja za osvetom.

Veoma sam srećan
Zato što sam pobedio sebe
A ne svet.

   Baš ovaj trenutak
Najbolje je što je svet u stanju da nam ponudi.

“Nada” je jedna pernata stvar –
što se smestila pod dušin svod –
i peva nekakvu pesmu bez teksta –
i nikad ne prestaje – šta god –