Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Svetlo koje čovek upali za sebe
svetli kasnije i drugima.
Artur Šopenhauer
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Svi ljudi ne mogu biti bogati i značajni,
ali svi mogu biti dobri.
Konfucije
Sve što živi je sveto.
Život se raduje životu.
Viljem Blejk
Nije čovečanstvo istkalo platno života. Mi smo samo jedna nit u njemu. Sve što činimo platnu, mi činimo sebi.
Sve su stvari povezane. Sve stvari povezuju.
Poglavica Sietl
Stari mudraci
Karakter je čoveku sudbina.
Heraklit
Nije mudar onaj koji mnogo zna, već onaj čija su znanja korisna.
Eshil
Ko živi u dobru a traži bolje, neka se ne žali kad ga snađe gore.
Konfučije (4)
Gluposti velikaša prolaze u svetu kao mudre reči.
Miguel Servantes
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Latinska izreka
Savremena mudrost
Treba reći potpunu istinu. Ljudi će verovati u dobro, ako im iskreno kažemo i ono što je loše.
Tomas Džeferson (2)
Kad je neko stalno i svačim nezadovoljan, to mora da mu ipak pričinjava neko zadovoljstvo.
Duško Radović (3)
Sve što nas nervira kod drugih može nas dovesti do toga da razumemo sami sebe.
Karl Gustav Jung
Treba govoriti, jer je ćutanje lenost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima... To je dužnost, jer je mnogima od nas često potrebna samo dobra reč bliska čoveka.
Ivo Andrić
Priče, parabole, anegdote
Nekada davno u zemlji iza planine Pepi San živeo je neki mudri i pravedni kralj. U njegovoj kraljevini sve je bilo dobro, narod je lepo živeo, pa je kralj bio zadovoljan. Jedino mu je bilo žao što nema dece. Razmišljao je o tome ko će ga jednoga dana naslediti.
Dečak sa praznom saksijom
Medved se hvalio da je on dobre naravi, zato što on nikakvu životinju mrtvu ne jede.
Na to mu majmun odgovori: „Ako oćeš ti da si dobar, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti je drago“.
Dositej Obradović
Medved i majmun
Sokrat je sedeo ispred kapija Atine, kad mu priđe jedan čovek i reče: “Razmišljam da se preselim u Atinu. Da li bi, molim te, mogao da mi kažeš kako se tu živi?”
Kako je u Atini
Stara Kineskinja je imala dve velike posude koje su visile na krajevima motke koju je nosila na ramenima. Jedna od posuda je imala pukotinu na sebi dok je druga bila savršena i uvek donosila celu količinu vode. Na kraju dugog puta između izvora i kuće, napukla posuda bi stigla polupuna. Ovo se dešavalo čitave dve godine: žena je donosila kući samo posudu i po vode.
Napukla posuda
U davna vremena kraj jedne od mnogobrojnih pagoda u Paganu stajahu ogromna klešta. Tu su carske sudije obično dovodile parničare i svaka od zavađenih strana morala je da da izjavu držeći gurnuvši ruku u otvorena klešta. Kad god bi neko slagao, klešta bi mu odmah jako stegla ruke. Zbog toga nesta u zemlji varalica i lopova a sudije su, nemajući nikakva posla, živeli u potpunom miru.
Čarobna klešta iz Pagana
Na krilima poezije
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidiš, to, uteši me.
Život
Oblaci nebeski, večni putnici,
stepom azurnom, u lancu bisernu
plovite, ko ja izgnanici,
s voljenog severa u zemlju južnu.
Oblaci
Besmrtno Sopstvo je Sunce što sija na nebu,
Ono je povetarac koji duva kroz prostor,
Ono je vatra na žrtveniku
Ono je gost u kući;
Besmrtno Sopstvo...
Snom je čovjek uspavan teškijem,
U kom vidi strašna priviđenja,
I jedva se opredjelit može
Da mu biće u njima ne spada.
On pomisli da je neke pute
Od sna ovog osvobodio se
Ah, njegove prevarne nadežde!
Snom je čovjek uspavan teškijem...
I dušu vam valja
ko luk svoj napinjati!
Pazte da odveć kratka
strijela vaša ne bude.
