Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Mi ne vidimo stvari onakve kakve jesu.
Mi ih vidimo onakve kakvi mi jesmo
Talmud
Deo leka nalazi se u želji da se izlečimo.
Seneka
Nije čovečanstvo istkalo platno života. Mi smo samo jedna nit u njemu. Sve što činimo platnu, mi činimo sebi.
Sve su stvari povezane. Sve stvari povezuju.
Poglavica Sietl
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Evo načina da saznate da li je vaša životna misija završena:
ako ste još živi, nije.
Ričard Bah
Stari mudraci
Život bez radosti je kao dugo putovanje bez gostionice.
Demokrit
Kao što je strast glas tela, tako je savest glas duše.
Lao Ce (5)
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Latinska izreka
Nije mudar onaj koji mnogo zna, već onaj čija su znanja korisna.
Eshil
Ko god ne smatra da je ono što ima obilno bogatstvo, nije srećan, pa makar i da vlada čitavim svetom.
Epiktet
Savremena mudrost
Težnja za ličnom moći nad drugima - to je najveće zlo ljudskog roda.
Alfred Adler
Da li želiš da uvek budeš srećan? Onda odustani od borbe za negativno i nauči prelepo umeće ohrabrivanja sebe.
Šri Činmoj (4)
Najveći čovek uvek ostaje dete.
Gete (5)
Priče, parabole, anegdote
Jednog Sokratovog učenika i kasnijeg učitelja filozofije, Antistena iz Atine, neko htede da obraduje i reče mu:
- Ljudi te veoma hvale.
Pohvala
Jedan učenik je jednom rekao Sokratu da je neki tiranin iz nekog dalekog grada otelotvorenje apsolutnog zla.
„Ne mogu da se složim sa tobom da je taj tiranin otelotvorenje Apsolutnog Zla“, odgovori Sokrat, „ali bih jako voleo da si u svojoj pretpostavci u pravu“.
Sokrat i zlo
Sokrat je sedeo ispred kapija Atine, kad mu priđe jedan čovek i reče: “Razmišljam da se preselim u Atinu. Da li bi, molim te, mogao da mi kažeš kako se tu živi?”
Kako je u Atini
Bogati i naduveni Betovenov brat poslao je kompozitoru novogodišnju čestitku. Na kraju se potpisao: "Johan van Betoven, vlasnik imanja".
Vlasnik imanja
Bio jednom jedan stari isposnik i živeo je u šumi samo u društvu ptice, koja se zove ševa. Jednoga dana dođoše mu dva izaslanika i pozvaše ga da pođe sa njima u zamak njihovog gospodara, koji je ležao teško bolestan.
Ševa
Na krilima poezije
U svojoj mladosti nisam se slagao s ljudima,
Po prirodi sam ljubitelj brda i planina.
Greškom sam upao u klopku svetskog blata,
I tako trideset godina.
Povratak prirodi
…Skupiše se na livadi
Sa oružjem, bojnom spremom,
Išarani ratnom bojom,
Neki kao list ujesen,
Neki kao rano nebo,
Divlje motre jedni druge;
Na licu im oštar prkos,
U srcima bes iskonski,
Od predaka nasleđena
Mržnja, žudnja za osvetom.
Hijavata
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko...
Među javom i med snom
Doba izmaglice i smekšalog ploda,
nerazdvojni druže sunca koje stari;
s njim snuješ da se oteža i nadoda
rodom loza što slamom streha krstari;
Jeseni
Kao mineral sam umro i biljka postao
Kao biljka sam umro, kao životinja vaskrsao.
Kao životinja sam umro i postah Čovek.
Zašto bih se plašio? Šta sam izgubio smrću?
