Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Svetlo koje čovek upali za sebe
svetli kasnije i drugima.
Artur Šopenhauer
Svi ljudi ne mogu biti bogati i značajni,
ali svi mogu biti dobri.
Konfucije
Sve što živi je sveto.
Život se raduje životu.
Viljem Blejk
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Mi ne vidimo stvari onakve kakve jesu.
Mi ih vidimo onakve kakvi mi jesmo
Talmud
Stari mudraci
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Latinska izreka
Jedno "evo ti" vredi više nego deset "neka ti Bog pomogne".
Kineska izreka (2)
Ko god ne smatra da je ono što ima obilno bogatstvo, nije srećan, pa makar i da vlada čitavim svetom.
Epiktet
Čovek živi samo sadašnje trenutke. Sve ostalo je ili prošlo ili je neizvesno hoće li doći.
Marko Aurelije
Bolje je ponešto sakriti, nego rđavo prikazati.
Srpska poslovica (5)
Savremena mudrost
Život i poverenje samo se jednom gube.
Bernard Šo (5)
Najbolji način da ti se snovi ostvare je da se probudiš.
Pol Valeri
Tajna uspeha u životu nije da čovek radi ono što voli, već da voli ono što radi.
Vinston Čerčil
Onaj koji govori samo lepe reči obično ima loš karakter.
Paskal (2)
Oni koji trče za srećom nikad neće biti srećni. Sreća je nešto što da mora da izađe na površinu iznutra.
Šri Činmoj (5)
Priče, parabole, anegdote
Kraj prostranog zaliva na obali Atlantika živeo je u stara vremena čuveni indijanski ratnik. Pričalo se da je jedan od Gluskepovih najboljih pomagača i prijatelja i da je za njega učinio mnoge čudesne podvige. A imao je i izvanrednu i neobičnu moć: mogao je da sebe učini nevidljivim; tako je mogao neopaženo da se umeša među svoje neprijatelje i da čuje njihove zavere. Među ljudima je bio poznat kao Jaki Nevidljivi Vetar.
Nevesta Jakog Vetra
Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, zbaci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si ti te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim.“
Starac i smrt
Nan-in, japanski učitelj zena u periodu Meiđi (1868-1912), primio je jednom jednog profesora univerziteta koji mu je došao da se raspita o zenu. Nan-in je poslužio čaj.
Šolja čaja
Jednom davno živeo je u podnožju planine siromašni seljak sa svojom starom majkom, udovicom. Imali su komad zemlje koji ih je hranio i živeli su skromno, mirno i srećno. Njihovom provincijom Šining vladao je tiranin koji je, iako je bio ratnik, kukavički zazirao od svega što je bilo povezano sa opadanjem zdravlja i snage. To ga je navelo da izda surov ukaz.
Stara majka
Medved se hvalio da je on dobre naravi, zato što on nikakvu životinju mrtvu ne jede.
Na to mu majmun odgovori: „Ako oćeš ti da si dobar, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti je drago“.
Dositej Obradović
Medved i majmun
Na krilima poezije
Smejem se kad čujem da je riba u vodi žedna,
zar ne vidiš da je onaj Stvarni u domu tvom,
a ti od šume do šume, neumorno lutaš!
Smejem se...
Ti večno nevina, nevesto spokoja!
Odojče tišine i sporih časova,
navire poj lepši od naših stihova:
kakva bajka cvetna oko tvojeg boka
ovi u dolini Arkadije zlatne
bogove i smrtne ljude u isti mah?
Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne
device te ko su? Beg, bitka žestoka?
Kakve su to frule? Kakav zanos plah?
Oda grčkoj urni
Oblaci nebeski, večni putnici,
stepom azurnom, u lancu bisernu
plovite, ko ja izgnanici,
s voljenog severa u zemlju južnu.
Oblaci
Kako kada na praznik da polje vidi
Izlazi ratar, izjutra, posle vrele
Noći iz koje munje osvežavajuće
Padahu stalno, a daljinom još tutnji grom,
Među obale svoje opet ulazi reka,
Svežinom tle se zeleni...
nsp-421_links.jpg)
