Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Svi ljudi ne mogu biti bogati i značajni,
ali svi mogu biti dobri.
Konfucije
Mi ne vidimo stvari onakve kakve jesu.
Mi ih vidimo onakve kakvi mi jesmo
Talmud
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Deo leka nalazi se u želji da se izlečimo.
Seneka
Sve što živi je sveto.
Život se raduje životu.
Viljem Blejk
Stari mudraci
Kad govoriš o svom neprijatelju, ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj.
Periander
Bolje je upaliti i jednu malu svetiljku nego proklinjati tamu.
Konfucije (2)
Znam samo da ništa ne znam.
Sokrat (2)
Ma kada umro, čovek koji je činio dobra dela kad god je mogao, ne može se potužiti da nije dugo živeo.
Ciceron
Svako može da se razbesni. Ali, razgneviti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, iz pravih razloga i na pravi način, to ne može svako.
Aristotel (2)
Savremena mudrost
Čuvaj se čoveka čiji je Bog na nebesima.
Bernard Šo (4)
Nemam ničemu novom da naučim svet. Istina i nenasilje stari su kao planine.
Gandi (3)
Onaj koji se odluči da čini dobro ne treba da očekuje da će mu ljudi zbog toga sklanjati kamenje sa puta, već mora da bude spreman na sudbinu da će mu još koji kamen navaliti na put.
Albert Švajcer
Sve što je zaista veliko, drži se daleko od tržišta i slave.
Niče (3)
Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, narod neće propasti.
Vuk Karadžić
Priče, parabole, anegdote
Stara Kineskinja je imala dve velike posude koje su visile na krajevima motke koju je nosila na ramenima. Jedna od posuda je imala pukotinu na sebi dok je druga bila savršena i uvek donosila celu količinu vode. Na kraju dugog puta između izvora i kuće, napukla posuda bi stigla polupuna. Ovo se dešavalo čitave dve godine: žena je donosila kući samo posudu i po vode.
Napukla posuda
Pripoveda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilajet, gdje se nikad ništa ne vidi. Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobile da bi ih kobile iz one pomrčine izvele.
Tamni vilajet
Pre mnogo, mnogo godina, legenda kaže pre više od hiljadu godina, osvojiše Japanci korejski grad Cec Zu. Kada su se dobro utvrdili, stali su se hvaliti na sva usta:
- Ovde ćemo doveka ostati. Nikada više neće Korejci preoteti Cec Zu!
Tada je korejski kralj pozvao svoje vojskovođe i naredio im da kako znaju i umeju isteraju neprijatelja iz zemlje. "Ako ne isterate Japance, načiniću od vas dobru metu za svoje strelce", zapretio im je na kraju.
Seljak koji je spasao grad Cec Zu
Jednom davno neki čovek u gradu Nebri napravio je sinu divnu tablu za igranje gebete. Izrezao ju je od maslinovog drveta, a kada je bila gotova, naučio je sina kako će da igra tu igru. Dečak je bio presrećan što je dobio tako divnu stvarčicu, i ujutru, kad je poveo stoku u dolinu na pašu, poneo je i svoju novu tablu. Nije više hteo da je ispušta iz ruku.
Tabla za igranje gebete
Nasir Udin je bio veoma pobožan kralj. Nije hteo da uzima novac iz državne blagajne za svoje lične potrebe. Da bi zaradio dodatni novac, prepisivao je Koran sopstvenom rukom, a onda prodavao te knjige. Pravio je i neke druge stvari za prodaju, pa je tako zarađivao za lične troškove.
Nasir Udin i učenjak
Na krilima poezije
Na mome zidu visi japanska rukotvorina
Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.
Maska zlotvora
Uz plavet rešetke, prelja savijena.
Vrtom raspevanim trepti stablo svako;
Nju zaneo zuk je staroga vretena.
Prelja
Sumnja je brava, vera je ključ.
Mržnja je brava, ljubav je ključ.
Sumnja je brava
Sa trubama i bubnjevima, evo ja dolazim sa snažnom muzikom;
ja ne udaram marševe samo priznatim pobednicima,
ja ih udaram i pobeđenim i pobijenim.
