Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole

Ljude ne uznemiravaju stvari koje se dešavaju, već ih uznemirava njihovo sopstveno mišljenje o stvarima koje se dešavaju.

Epiktet (1)

Za ljude nije bolje ako im se ostvari sve što žele.

Heraklit (1)

Ma kada umro, čovek koji je činio dobra dela kad god je mogao, ne može se potužiti da nije dugo živeo.
 

Ciceron

Karakter je čoveku sudbina.

Heraklit

Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, retko za ono što prećutiš.
 

Meša Selimović

Najveći čovek uvek ostaje dete.

Gete (5)

Zlo je da hvališ ono što dobro ne razumeš, a još gore je ako ga kudiš.

Leonardo da Vinči (1)

Treba govoriti, jer je ćutanje lenost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima... To je dužnost, jer je mnogima od nas često potrebna samo dobra reč bliska čoveka.

Ivo Andrić

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe koju je tamo kupio od lokalnih ribara pa ih je upitao koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu. "Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari. "A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?" Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice. "Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"

Istinska sreća

Živela jednom jedna udovica sa sinom jedincem, koji se zvao Sjao Liu. Majka je sina toliko volela da ga je, bez obzira na svoje siromaštvo, dala na škole.

Ministar i zmija

Vladika iz grada Arhangelska putovao je brodom u Solovecki. Tim istim brodom putovali su bogomoljci Božjim ugodnicima. Vetar je bio povoljan, vreme vedro, nigde nije bilo talasa. Bogomoljci – od kojih su neki ležali, neki jeli, neki sedeli u grupicama – razgovarali su jedan s drugim. I vladika je izašao na palubu, šetao je tamo-amo po mostu. Dođe vladika do pramca, vidi, okupila se grupica ljudi. Omanji čovek pokazivao je rukom nešto prema moru i govorio, a ljudi su slušali.

Tri isposnika

Pošao čovek berberinu da se podšiša i dotera brkove i bradu. Dok je berberin radio, započeli su zanimljiv razgovor. Pričali su o raznim temama i naposletku su počeli da pričaju i o Bogu. Berberin je rekao: „Ja ne verujem da Bog postoji.“ „Zašto to kažeš?“, upita ga mušterija.

Berberin i Bog

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko...

Među javom i med snom

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to, uteši me.

Život

Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...

Kratkoća života

Manja od najmanjeg,
Veća od najvećeg,
Duša živi
U tajnom srcu čoveka.

(Kata upanišada)

Manja od najmanjeg...