Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Evo načina da saznate da li je vaša životna misija završena:
ako ste još živi, nije.
Ričard Bah
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Deo leka nalazi se u želji da se izlečimo.
Seneka
Nije čovečanstvo istkalo platno života. Mi smo samo jedna nit u njemu. Sve što činimo platnu, mi činimo sebi.
Sve su stvari povezane. Sve stvari povezuju.
Poglavica Sietl
Mi ne vidimo stvari onakve kakve jesu.
Mi ih vidimo onakve kakvi mi jesmo
Talmud
Stari mudraci
Život bez radosti je kao dugo putovanje bez gostionice.
Demokrit
Ko živi u dobru a traži bolje, neka se ne žali kad ga snađe gore.
Konfučije (4)
Bolje je ponešto sakriti, nego rđavo prikazati.
Srpska poslovica (5)
Nagovoriti druge da čine dobro, veće je dobro nego ga sam činiti.
Konfučije (1)
Onaj koji nikad ne pita ili zna sve, ili ne zna ništa.
Leonardo da Vinči (2)
Savremena mudrost
Većina ljudi je sposobnija za velika dela nego za dobročinstva.
Monteskje (4)
Današnji naučnici misle duboko, umesto da misle jasno. Čovek mora da bude mentalno zdrav da bi mislio jasno; za razliku od toga, neko može da misli duboko, a da bude potpuno lud.
Nikola Tesla
Pametni roditelji će svojoj deci ponekad dopustiti da pogreše.
Gandi (2)
Srećan i velik je zaista samo onaj koji ne mora ni vladati ni pokoravati se da bi nešto bio.
Gete (7)
Priče, parabole, anegdote
Trgovac je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene radnje posmatrao prolaznike. Jedna devojčica je prišla radnji i prislonila nosić na izlog. Njene, kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je u radnju odlučno i prstom pokazala tirkiznu ogrlicu. "To je za moju sestru! Možete li da mi je zapakujete kao poklon?" Trgovac s nevericom pogleda devojčicu i upita: "A koliko para imaš, devojčice?"
Najviša cena
Pošao čovek berberinu da se podšiša i dotera brkove i bradu. Dok je berberin radio, započeli su zanimljiv razgovor. Pričali su o raznim temama i naposletku su počeli da pričaju i o Bogu. Berberin je rekao: „Ja ne verujem da Bog postoji.“ „Zašto to kažeš?“, upita ga mušterija.
Berberin i Bog
Jedan učenik je jednom rekao Sokratu da je neki tiranin iz nekog dalekog grada otelotvorenje apsolutnog zla.
„Ne mogu da se složim sa tobom da je taj tiranin otelotvorenje Apsolutnog Zla“, odgovori Sokrat, „ali bih jako voleo da si u svojoj pretpostavci u pravu“.
Sokrat i zlo
Vladika iz grada Arhangelska putovao je brodom u Solovecki. Tim istim brodom putovali su bogomoljci Božjim ugodnicima. Vetar je bio povoljan, vreme vedro, nigde nije bilo talasa. Bogomoljci – od kojih su neki ležali, neki jeli, neki sedeli u grupicama – razgovarali su jedan s drugim. I vladika je izašao na palubu, šetao je tamo-amo po mostu. Dođe vladika do pramca, vidi, okupila se grupica ljudi. Omanji čovek pokazivao je rukom nešto prema moru i govorio, a ljudi su slušali.
Tri isposnika
Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, zbaci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si ti te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim.“
Starac i smrt
Na krilima poezije
Ako možeš da sačuvaš razum, kada ga oko tebe
Gube i osuđuju te,
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe, kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž.
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji
I da ne izgledaš, u očima sveta suviše dobar,
Ni tvoje reči suviše mudre.
Ako
Mršavo kljuse pase po snijegu Tijen Šana
Već treća vojska pod divljom četom zakopana.
Proklet bio rat
Smejem se kad čujem da je riba u vodi žedna,
zar ne vidiš da je onaj Stvarni u domu tvom,
a ti od šume do šume, neumorno lutaš!
Smejem se...
Ti večno nevina, nevesto spokoja!
Odojče tišine i sporih časova,
navire poj lepši od naših stihova:
kakva bajka cvetna oko tvojeg boka
ovi u dolini Arkadije zlatne
bogove i smrtne ljude u isti mah?
Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne
device te ko su? Beg, bitka žestoka?
Kakve su to frule? Kakav zanos plah?
Oda grčkoj urni
Tako, treba da svladamo
ovu našu ćud opaku,
pomamu i čežnju svaku,
jer zapravo mi sanjamo.
