Biseri Mudrosti, misli velikih ljudi,inspiracija, izreke, aforizmi, price, poezija, parabole
Aforizmi
Svetlo koje čovek upali za sebe
svetli kasnije i drugima.
Artur Šopenhauer
Život je umetnost da se u svemu nađu lepota i radost.
Gete
Svi ljudi ne mogu biti bogati i značajni,
ali svi mogu biti dobri.
Konfucije
Deo leka nalazi se u želji da se izlečimo.
Seneka
Evo načina da saznate da li je vaša životna misija završena:
ako ste još živi, nije.
Ričard Bah
Stari mudraci
Laž je kao grudva snega, što je duže valjamo, postaje sve veća.
Martin Luter
Ne govori o svom uspehu pred osobom koja nije uspela.
Kineska izreka (3)
Mari šta drugi misle, pa ćeš zauvek ostati njihov zatočenik.
Lao Ce (3)
Najbolji je lek za srdžbu - odlaganje.
Seneka (6)
Koga okruži plamen ljubomore, taj je strelu na samog sebe okrenuo.
Zaratustra
Savremena mudrost
Iskustvo uvek pokazuje da svaki čovek koji u rukama ima moć, ima sklonost da je zloupotrebi. On ide u tome onoliko daleko dok mu se ne postave granice.
Monteskje (3)
Ljudi se žale da je život kratak, a neki se svojski zalažu da ga takvim i učine.
Ruso (2)
Uverenja su često najopakiji neprijatelji istine.
Niče (2)
Visoka kultura je kao piramida: može stajati samo na širokoj osnovi zdrave i snažne osrednjosti.
Hegel
Priče, parabole, anegdote
nsp-433.jpg)
Nekada davno živeo jedan čovek po imenu Čeng Šan. Uobražavao je da je jako mudar. S velikom mukom uštedeo je petnaest kilograma srebrnog novca. Bio je presrećan ali i strašno zabrinut, mislio je: "Moram odmah da sakrijem pare. Može se desiti da naiđe neki lopov i da ih ukrade. Šta bih onda?"
Ovde nije zakopan novac
Vladika iz grada Arhangelska putovao je brodom u Solovecki. Tim istim brodom putovali su bogomoljci Božjim ugodnicima. Vetar je bio povoljan, vreme vedro, nigde nije bilo talasa. Bogomoljci – od kojih su neki ležali, neki jeli, neki sedeli u grupicama – razgovarali su jedan s drugim. I vladika je izašao na palubu, šetao je tamo-amo po mostu. Dođe vladika do pramca, vidi, okupila se grupica ljudi. Omanji čovek pokazivao je rukom nešto prema moru i govorio, a ljudi su slušali.
Tri isposnika
Pre mnogo, mnogo godina, legenda kaže pre više od hiljadu godina, osvojiše Japanci korejski grad Cec Zu. Kada su se dobro utvrdili, stali su se hvaliti na sva usta:
- Ovde ćemo doveka ostati. Nikada više neće Korejci preoteti Cec Zu!
Tada je korejski kralj pozvao svoje vojskovođe i naredio im da kako znaju i umeju isteraju neprijatelja iz zemlje. "Ako ne isterate Japance, načiniću od vas dobru metu za svoje strelce", zapretio im je na kraju.
Seljak koji je spasao grad Cec Zu
Bio jednom jedan čamdžija koji beše veoma, veoma dobar. Svakoga dana je svojim čamcem prevozio putnike preko reke. Svi su ga voleli i svi su uživali dok su se njegovim čamcem prevozili sa jedne obale na drugu.
Jednog dana, jedan mladić priđe čamdžiji i reče: „Voleo bih da postanem tvoj učenik. Hteo bih da od tebe naučim veštine koje su potrebne da se bude čamdžija. Ti si veoma dobar, pa da li bi me, molim te, poučio?“
Čamdžijina pouka
Nan-in, japanski učitelj zena u periodu Meiđi (1868-1912), primio je jednom jednog profesora univerziteta koji mu je došao da se raspita o zenu. Nan-in je poslužio čaj.
Šolja čaja
Na krilima poezije
Kako je surov bio i bez osećaja
ko je prvi izumeo strašni mač!
Otad su u rodu ljudskom ubistva i bitke.
Otada kraći put vodi u strašnu smrt.
Ništa on, nesrećnik, nije bio kriv.
Protiv rata
S onu stranu govora i uma,
U reku večno blistave svetlosti
Moje srca zaranja...
Reka svetlosti
Civilizacija je cela uobručena, doveka
pod upravu stavljena, u nekakvom miru tobože,
mnogostranom iluzijom; ali misao je život čoveka
Meru
Živiš samo dvaput:
Kada se rodiš
I kad pogledaš u lice smrti.
Macuo Bašo (1644-1694)
Živiš...
Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.
