Obruči su odasvud civilizaciju stisli,
držeć je pod zakonima, smirenu, uz obmane svestrane;
jer čovekov je život u misli;
on, i pored straha, nikako da prestane
da besni, iz veka u vek, i da, uz to,
pljačka, ubija, hara, da bi nogom
stupio na tlo stvarnosti, pusto:
Egipte, Rime, Grčko - zbogom, zbogom!

Pustinjaci sa Everesta il Meru planine
ukopani u noć, u zavejanom kraju,
dok zima ujeda i dok naleti snega
kidišu na gola im tela, - ti pustinjaci znaju
da dan smenjuje noć, i da će pre zore
svi spomenici slave da izgore.

V. B. Jejts (1865-1939) (prepev M. Danojlić)