Oblaci nebeski, večni putnici,
stepom azurnom, u lancu bisernu
plovite, ko ja izgnanici,
s voljenog severa u zemlju južnu.
Ko vas goni: možda sudbina,
zavist tajna, zloba javna,
ili vas mori teret zločina,
ili drugova kleveta otrovna?
Ne, dosadili su vam prostori besplodni...
Tuđe su vam strasti, tuđa stradanja;
večno hladni, večno slobodni
nemate domovine, ni izgnanja.
M. J. Ljermontov (1814-1841), prepev: M. Đurić
