Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.
Popovi tvoji nesvešteni tvrde,
s patosom tvrde, da si ti dvorana
gospodska, fina, blistava dvorana
gde može se sa dostojanstvom ući
u lakovanim cipelama samo.
Čujte, vi lažni, lukavi proroci,
nijedna reč vam istinita nije.
Pesništvo nije za razgovor sala
u koju samo dolazi da brblja
otmeni svet, taj probrani šljam društva:
poezija je nešto više! Zgrada
za srećne otvorena, i nesrećne,
za svakoga ko želi da se moli.
Hram, dakle, gde se pristupiti može
u opancima, pa i bosih nogu.

Šandor Petefi (rođen kao Aleksandar Petrović), (1823-1849)