Kad dečak bejah
   Spasavao me je često jedan bog
       Od vike i šiba ljudi.
           Tad igrah se bezbedno i dobro
               Sa cvetovima u gaju
                   I lahori nebeski igrahu se sa mnom.

I kao što srce
Razveseliš biljkama
U susret kada tebi
Nežne ispruže ruke,
Tako si moje veselio srce
Oče Heliose! I ko i Endimion
Bejah ljubimac tvoj,
Sveta Luno!

O svi vi verni
Bogovi prijateljski!
Da ste samo znali
Kako vas duša moja ljubljaše!

Istina, nisam tada vas još
Imenom zvao, a ni vi mene
Ne imenovaste, ko što ljudi čine,
Kao da se poznaju.

Pa ipak, bolje vas poznavah
No ikad što znadoh ljude.

Mene je odgajao blagoglas
Lahoravoga gaja
I ljubavi se naučih
Među cvećem.

U naručju bogova odrastoh.

Fridrih Helderlin (1770-1843)