Čemu lepota i šta znače
slava, bogatstvo, te palače,
kad Smrt nam stoji u zaleđu,
jer ona ima brojne pomagače,
jer ona svojom šakom tače
sve što nam osta u nasleđu?
Tog koji prezre njenu među
Smrt znojem umara i žeđu
i njega stegne mnogo jače.
Kad gojna tela u tle pređu
vatra i crv im pletu pređu:
tu i veseljak gorko plače.

Smrt hvata sve u svoje mreže,
Smrt ima ruku što sve steže:
sve to što takne njeno biva.
Smrt svakom od nas crn plašt sreže
i pokrov dâ od zemlje sveže.
Smrt nam je svima milostiva,
Smrt tajne mnoge razotkriva,
Smrt robu lance te otkiva,
Smrt na te lance stavlja, kneže,
Smrt nam je svima obazriva,
Smrt siromahu dar dariva,
Smrt siromahu propast sveže.

Smrt svakog svojom pravdom tera,
Smrt nam je svima prava mera,
Smrt svakom kaže kolko valja,
Smrt svakog sveti od nevera,
Smrt zna da je ponos himera,
Smrt da rat vodi spreči kralja,
Smrt čuva zakon svih zemalja,
Smrt sva bogatstva u kal svalja,
Smrt blagost baci sred čemera,
Smrt čini da je slast sve dalja
ukusna jela smeni kȁlja
jer sjaj ne trpi stroga vera.

Smrt smiruje sve kavge hude,
Smrt u veselju stiša ljude,
Smrt donosi kraj rata kleta,
Smrt pribija na krstu Jude,
Smrt pravdom goni sve te lude,
Smrt lepo skonča svađe sveta,
Smrt razdvaja i trn od cveta,
Slamku od zrna, list s drveta,
Smrt zna kad lažno vino nude;
Smrt ima oko što svud leta,
Smrt samo tačno odgoneta
vrednosti prave i zablude.

Elilan de Froamon (kraj 12. veka), odlomak iz poeme Stihovi o smrti (prepev: K. Mićević)