Tako, treba da svladamo
ovu našu ćud opaku,
pomamu i čežnju svaku,
jer zapravo mi sanjamo.
Tako treba, jer ovo je
čudan svet i čudan dan
gde je život samo san
a iskustvo moje sudi:
čovek sanja ono što je,
sanja dok se ne probudi.
I kralj, koji vlada svima,
sanja kako zapoveda,
u toj varci sebe gleda
kako mnoge časti prima,
a na vetar sve ih piše,
jer smrt strašna sve ih briše
i u prah će sve to strti.
Ko je dakle željan vlasti
kad zna da će jednom pasti
čim se prene - u snu smrti.
Gavan sanja blago svoje
i posvuda strah ga prati,
bednik sanja kako pati
sve tegobe i nevolje.
Sanja kom se uspeh nudi,
sanja koji časti žudi
i ko vređa bližnjeg svoga.
Tako eto stvari stoje:
svaki sanja ono što je,
samo nije svestan toga.
I ja sanjam da sam tu,
sputan u tom kutu bednom,
a snio sam da sam jednom
uživao sreću svu.
Šta je život? Mahnitanje.
Šta je život? Puste sanje,
prazna sena što nas ovi.
O, malen je dar nam dan,
jer sav život - to je san,
a san su i sami snovi.
Kalderon de la Barka (1600-1681) (prepev: N. Milićević)