Trgovac je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene radnje posmatrao prolaznike. Jedna devojčica je prišla radnji i prislonila nosić na izlog. Njene, kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je u radnju odlučno i prstom pokazala tirkiznu ogrlicu.
"To je za moju sestru! Možete li da mi je zapakujete kao poklon?"
Trgovac s nevericom pogleda devojčicu i upita: "A koliko para imaš, devojčice?"
Ona se propnu na prste, stavi na pult metalnu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je ondne nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekolik školjki i figurica.
"Jel će ovo biti dovoljno?" upita ponosno."Želela bih starijoj sestri da kupim poklon. Od kada nemamo mamu, ona radi sve poslove u kući i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je, znate, rođendan! Sigurna sam da će se veoma obradovati poklonu - njene oči su iste boje kao taj dragi kamen."
Trgovac je otišao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu sa ogrlicom.
"Uzmi i pažljivo ponesi", reče devojčici.
Ona uze paketić kao pobednički pehar i ponosno, sa osmehom izađe iz radnje.
Sat vremena kasnije, u radnju uđe prelepa devojka s kosom boje meda i divnim plavim očima.
Stavi na pult kutijicu koju je trgovac malo pre pažljivo zapakovao i upita:
"Da li je ova ogrlica kupljena u vašoj radnji?"
"Da, gospođice."
"Da li biste bili ljubazni da mi kažete koliko je koštala?"
"U mojoj radnji cene su stvar poverenja, i tiču se samo mene i mojih kupaca."
"Moja sestra je imala nešto sitniša, sigurno nije mogla da plati ovako skupocenu ogrlicu!"
Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je devojci.
"Vaša sestra je platila najvišu cenu - dala je sve što je imala!"