Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, zbaci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si ti te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim.“ Kad eto ti smrti, stane pred njega, onako ružna kao što je pišu, pa ga pita što je zove. „Ta ništa“ – odgovori siromah starac, uplašen „da nisi došla volio bih, al već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju“.

Dositej Obradović