Pošao čovek berberinu da se podšiša i dotera brkove i bradu. Dok je berberin radio započeli su zanimljiv razgovor. Pričali su o raznim temama i naposletku su počeli da pričaju i o Bogu.
Berberin je rekao: „Ja ne verujem da Bog postoji.“
„Zašto to kažeš?“ – upita ga mušterija.
„Pa, samo treba da izađeš na ulicu da shvatiš da Bog ne postoji. Reci mi, da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi? Da li bi bilo napuštene dece? Da Bog postoji ne bi bilo ni patnje, ni bola. Ne mogu da zamislim da bi Bog koji je pun ljubavi dopustio sve to.“
Čovek koji se šišao je na trenutak razmislio, ali nije ništa odgovorio jer nije hteo da se upušta u raspravu. Berberin je završio svoj posao i čovek je izašao iz radnje.
Na ulici, ispred radnje, ugledao je jednog čoveka zaraslog u gustu bradu i sa dugom, zamršenom i prljavom kosom. Izgledao je prljavo i neuredno.
Berberinova mušterija se vrati berberinu i reče mu: „Znaš šta? Berberi ne postoje!“
„Kako možeš tako nešto da kažeš?“ – upitao je iznenađeni berberin. „Ja sam ovde i ja sam berberin.“
 Čovek je insistirao: „Ne! Berberi ne postoje, jer da postoje ne bi bilo ljudi sa dugim, prljavim kosama i neurednim bradama kao što je onaj čovek napolju.“
„A, pa berberi postoje, ali se to dešava kada mi se ljudi ne obrate za pomoć.“ – odgovorio je berberin.
„Baš tako!“ – potvrdio je čovek. „U tome je stvar! Bog, takođe, postoji! Eto šta se događa kada ljudi ne idu Njemu i ne obraćaju Mu se za pomoć. Zbog toga ima toliko patnje i bola na ovom svetu."

Tradicionalna indijska priča