Jednom davno neki čovek u gradu Nebri napravio je sinu divnu tablu za igranje gebete (gebeta ili mankala je najstarija igra na tabli, afričkog porekla; odvija se na tabli sa poljim i rupama u koja se ubacuju razne semenke i dr). Izrezao ju je od maslinovog drveta, a kada je bila gotova, naučio je sina kako će da igra tu igru. Dečak je bio presrećan što je dobio tako divnu stvarčicu, i ujutru, kad je poveo stoku u dolinu na pašu, poneo je i svoju novu tablu. Nije više hteo da je ispušta iz ruku.

Terajući tako stado, naiđe na grupu Somalaca lutalica, koji se sa svojim kamilama behu okupili oko vatrice zapaljene u isušenom koritu neke rečice.

- Gde se u ovoj vašoj zemlji može naći malo drveta? -- upitaše ga Somalci.

- Evo vam drveta - odgovori dečak i dade im svoju lepu drvenu tablu, a oni je baciše u vatru. Kad je tabla planula, dečak se zaplaka.

 - Jao, gde je moja divna tabla što mi je otac izrezao od drveta!

- Ne diži dreku! - rekoše Somalci i dadoše mu umesto table nov, divan nož.

Dečak uze nož i potera stado dalje. Idući tako naiđe kraj reke na jednog čoveka koji je kopao bunar da napoji koze.

- Tle je užasno tvrdo - reče taj čovek dečaku. - Pozajmi mi svoj nož da njim iskopam rupu.

Dečak mu dade nož, a čovek tako navali da kopa da se nož prelomi.

- Jao, šta se to desilo sa mojim nožem! - zakuka dečak.

- Smiri se  - reče mu čovek.  - Uzmi umesto noža ovo koplje.
Pa dade dečaku divno koplje ukrašeno srebrom i bakrom.

Dečak produži put sa stadom, noseći koplje u ruci, i ubrzo srete grupu lovaca. Kad su ga lovci spazili, jedan od njih mu reče:

- Pozajmi mi to koplje da ubijem lava, jurimo ga celo jutro.

Dečak mu dade koplje i lovci njim ubiše lava, ali se pri tome koplje slomi.

- Eto šta ste uradili sa mojim kopljem! - povika dečak.

 - Ne uzrujavaj se - odgovori mu lovac. - Evo ti konja u zamenu.

I dade dečaku konja sa divnom kožnom opremom. Dečak krenu natrag u selo i na putu naiđe na radnike koji su opravljali glavni drum. Dok su kopali, zemlja poče da se odronjava i grumenje i parčići stena srušiše se niz padinu uz užasan tresak. Konj se uplaši i pobeže.

- Gde je moj konj! - povika dečak. -- Oterali ste ga!

- Ne žalosti se - reče na to jedan radnik. - Evo ti umesto njega sekire.
Pa dade dečaku običnu gvozdenu sekiru.

Dečak uze sekiru i nastavi put. Ubrzo srete jednog drvoseču, i ovaj ga zamoli:

- Pozajmi mi tu veliku sekiru da oborim ovo drvo. Moja je sekira suviše slaba.

Dečak mu pruži sekiru, a drvoseča udari njom po drvetu i slomi je. Pošto mališan udari u plač, drvoseča mu reče:
 
 - Ne mari ništa, evo ti u zamenu jedne grane.

Dečak natovari granu na leđa, a kad se već bio sasvim približio selu, neka žena ga srete i reće mu:
  
- Gde si našao to drvo? Potrebno mi je da naložim vatru.

Dečak joj dade granu, a ona je gurnu u vatru. Kad se grana razgorela, on upita žalosnim glasom:

- Gde je sad moja grana?

 - Slušaj - reče žena - evo ti jedne lepe table za gebetu.

Dečak uze tablu pod mišku pa se sa stokom vrati kući. Kad je ušao, otac mu se osmehnu i reče:

- Kad pošalješ dete od kuće sa tablom za gebetu, ne moraš se brinuti da će napraviti neku glupost.

(afrička narodna priča)