Ma ko ti bio: kroči u predvečerje
Iz sobe svoje, gde znaš svaki kut;
Ma ko ti bio: poslednja uz put
Tvoja je kuća, a iza nje: bezmerje,
Pogledom svojim, koji se koleba
Da napusti tvog starog praga rub,
Digni polako jedan stari dub
I postavi ga ispred neba.
I tako svet ćeš ustrojiti svoj.
Golem, ko reč što sazreva u svemu.
A kada voljom shvatiš smiso njemu
Ostaviće ga nežno pogled tvoj...
 
R. M. Rilke (1875-1926)  (Prevod B. Živojinović)