Jedan učenik je jednom rekao Sokratu da je neki tiranin iz nekog dalekog grada otelotvorenje apsolutnog zla.
„Ne mogu da se složim sa tobom da je taj tiranin otelotvorenje Apsolutnog Zla“, odgovori Sokrat, „ali bih jako voleo da si u svojoj pretpostavci u pravu“.
Učenik, šokiran rečima svog učitelja, odgovori. „Kako to, Sokrate! Kako možeš da kažeš tako nešto? Šta god da si mislio..?“
Sokrat objasni: „Pa, ako bi bilo moguće da je taj tiranin otelovljenje apsolutnog zla, onda bi trebalo da pretpostavim da je moguće da je neka druga osoba otelovljenje apsolutnog Dobra, a meni je Dobro toliko drago da bih potražio to otelovljenje apsolutnog Dobra i prihvatio zauzvrat da negde postoji apsolutno zlo kao manju gnjavažu“.